Nasilje nad ženama i rodna diskriminacija - globalni izazovi, lokalna rešenja

Razmere problema u Srbiji i svetu

Nasilje nad ženama je globalni problem, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je skoro svaka treća žena u svetu tokom života bila izložena fizičkom ili seksualnom nasilju. U Srbiji su ove brojke takođe zabrinjavajuće: prema istraživanju OEBS-a, 62% žena u Srbiji doživelo je neki oblik rodno zasnovanog nasilja nakon 15. godine života. Ovo obuhvata razne vidove zlostavljanja, a veliki deo ostaje neprijavljen (samo oko 10% žrtava potraži pomoć). Posledice mogu biti tragične: u proteklih desetak godina više od 400 žena u našoj zemlji izgubilo je život usled porodičnog nasilja.

Osim nasilja, žene trpe i rodnu diskriminaciju. U proseku zarađuju 8,8% manje od muškaraca i ređe su na rukovodećim pozicijama, što podriva njihovu ekonomsku sigurnost i otežava im izlazak iz nasilnih odnosa. Stoga je borba protiv nasilja neodvojiva od unapređenja rodne ravnopravnosti.

Uspešne mere i politike u svetu

Iskustva mnogih država pokazuju da se situacija može poboljšati ciljanom politikom. Španija je jedan od primera: uvela je stroge i sveobuhvatne zakone (poznat zakon „samo ‘da’ znači ‘da’“ koji sankcioniše seksualni odnos bez pristanka), otvorila 24-časovne centre za žrtve i povećala budžet za prevenciju nasilja. Rezultat toga je porast osuđujućih presuda za porodično nasilje na oko 80%. Mnoge druge zemlje koje prednjače u rodnoj ravnopravnosti takođe beleže pad nasilja zahvaljujući kombinaciji strogih zakona, edukacije i jake podrške žrtvama.

Gde stoji Srbija u poređenju sa svetom

Prema izveštaju Global Gender Gap za 2023. godinu, Srbija je na 38. mestu od 146 zemalja po stepenu rodne ravnopravnosti. Iako relativno visoko pozicionirana, to predstavlja pad u odnosu na prethodne godine, što znači da moramo pojačati napore. Zemlje na vrhu liste – poput Islanda, Norveške i Finske – gotovo su zatvorile rodni jaz (Island je premašio 90% pariteta). S druge strane, pojedine države na začelju globalne liste nisu zatvorile ni 60% rodnog jaza, što pokazuje ogromne razlike u položaju žena. Indeks ukazuje da Srbija najviše zaostaje u ekonomskim mogućnostima i zdravlju žena, dok su obrazovanje i političko učešće bliži ravnopravnosti. To su oblasti koje treba prioritetno unaprediti kako bismo dostigli standarde najrazvijenijih.

Zakon i institucije mogu kazniti počinioce, ali sprečavanje nasilja zahteva promenu svesti, tu važnu ulogu imaju organizacije civilnog društva. Klaster In kroz kulturne, edukativne i javne programe se trudi da menja društvene stavove i osnažuje žene. Putem umetnosti, medijskih kampanja i radionica pokrećemo dijalog o štetnim stereotipima, podižemo svest mladih o ravnopravnosti i promovišemo pozitivne uzore. Takve inicijative dopunjuju rad institucija, jer direktno uključuju građane u borbu protiv nasilja. Istraživanja pokazuju da ženske organizacije na lokalu osnažuju žene da ostvare svoja prava i zatraže pomoć kad dožive nasilje, a paralelno podstiču zajednicu da osudi nasilje kao neprihvatljivo. Misija Klaster IN je da stvara društvo u kome su žene sigurne i ravnopravne, gde se nasilje ne toleriše, žrtve dobijaju podršku, a svaka devojčica i žena ima šansu da razvije svoj puni potencijal.